Пише Иван Токин: Недеља

Пре него што сам се јутрос пробудио, ствари су стајале овако: путовао сам возом кроз мрак, кроз прозор сам видео само снежне пахуљице које су упадале у снопове светлости расвете поред пруге, воз је летео по шинама или изнад њих, јер не сећам се да сам чуо ударце прагова, а можда смо се кретали толико брзо да су се ти ударци стапали у један, с безброј кратких одјека, лице ми је било приљубљено уз стакло, у купеу је било хладно али пријатно, није било загушљиво,