Пише Луна Лу: Верујем – НЕ верујем

Ништа се више не види у тами. Ово светло је усамљени зрак. Осећам ипак, к'о да нисмо сами - ти и ја. Верујем НЕ верујем.." * Волела бих да постоји спикер наратор који ми попут гласа разума помаже да прегурам и ову фазу ове конфузије коју називамо стварношћу. А можда ми саопштава и да је све ово симулација и да сам део некаквог мегаломанског социјалног експеримента. Не бих се изненадила и да испред мене искоче некакви људи са натписом – “Ово је скривена камера!” А