Пише Ана Вучковић: Неприметно

Мој син путује. Иде код бабе и деде, иде на море, иде у посету. Оде негде и не зна кад ће да се врати. Вероватно ни не размишља о томе како је чудно бити на једном месту, а онда се пробудити на другом, са другим људима. Он је мали, нема још ни три године, на промене реагује тако што ће можда бити јогунастији или неће јести, иако је гурман. Ево, баш ових дана спаковали смо га и довели код бабе и деде, у други град, и ту ће провести неколико дана питајући се