Пише Маја Узелац: ДО ДИР

Планетарног. Пре неки дан, схватим да се затвара та изложба у Музеју града – једна од ретких које су се у овом вацууму уопште икад и отвориле. О да, била сам на отварању, и све од тад, те боје и облици ми се јављају у сновима. Ја чешће сањам будна. Па сам их онда била и свесна. Али, још нешто. Још несто је било што ме је вукло назад у те дугачке ходнике, под те бетонске сводове, везове, рамове и челике. Е, то нисам знала шта је. Али, видим – затварање. И