Pred zoru
Danas 17.05.2021 | Piše: Pavel Vilikovski
Arhipelag magazin Ponovo je išao na kej. U ovaj grad se više nikad neću vratiti, pomislio je. Iz te perspektive znao je u sebi čak da na trenutak probudi tugu; okrenuo je glavu. Iz kuća preko puta, kao prestrašeni, na njega su viknuli prozori.
Usta su mu odjednom unutra bila puna pljuvačke, valjda zbog toga što je stiskao zub. Pljunuo je. Pljuvačka je bila tako viskozna da je ostala da mu visi na usni kao raščerupana, providna, na kraju zadebljala gumica; dva-tri puta se ljuljnula, onda se otkinula i pala mu na cipelu. Prase! Opsovao je u sebi besno. Prase, staro senilno nemoguće! Za nekoliko minuta je stajao ispred hotela. Ulaz je bio osvetljen. Kod drvenog mostića je stajala grupa pubertetlija. I u
