Пламен (ни)је најбољи пријатељ писаца
РТС 24.05.2021
"Рукописи не горе", профетски стоји у роману "Мајстор и Маргарита". Ово, ипак, није тачно. Не само да је пламен показао своју надмоћ још у старо доба када је изгорела Александријска библиотека, него су и сами писци пламеном најрадије пресуђивали својим неуспелим делима. Занимљиво је да ниједном од њих, па ни њиховим цензорима који су повремено спаљивали читаве тираже њихових књига, није падало на памет да их цепкају на резанце, рецимо, већ им је идеја уништавања рукописа увек била – пламен.
Пример вероватно најстаријег добровољног "пријатељства" писца и пламена представља епска поема Енеида и њен писац Вергилије. Енеида је остала недовршена када је њен аутор умро 19. године пре нове ере. Према римским аналима, Вергилије је тражио да рукопис буде спаљен, али је цар Август наредио Вергилијевим књижевним наследницима да га, супротно ауторовим захтевима, објаве са што мање измена. Мудра царска одлука! И касније у новија времена писци су, најчешће
