Plamen (ni)je najbolji prijatelj pisaca
RTS 24.05.2021
"Rukopisi ne gore", profetski stoji u romanu "Majstor i Margarita". Ovo, ipak, nije tačno. Ne samo da je plamen pokazao svoju nadmoć još u staro doba kada je izgorela Aleksandrijska biblioteka, nego su i sami pisci plamenom najradije presuđivali svojim neuspelim delima. Zanimljivo je da nijednom od njih, pa ni njihovim cenzorima koji su povremeno spaljivali čitave tiraže njihovih knjiga, nije padalo na pamet da ih cepkaju na rezance, recimo, već im je ideja uništavanja rukopisa uvek bila – plamen.
Primer verovatno najstarijeg dobrovoljnog "prijateljstva" pisca i plamena predstavlja epska poema Eneida i njen pisac Vergilije. Eneida je ostala nedovršena kada je njen autor umro 19. godine pre nove ere. Prema rimskim analima, Vergilije je tražio da rukopis bude spaljen, ali je car Avgust naredio Vergilijevim književnim naslednicima da ga, suprotno autorovim zahtevima, objave sa što manje izmena. Mudra carska odluka! I kasnije u novija vremena pisci su, najčešće
