Дубровачки грб, или Час историје

Био сам на путу и да урликнем. Тело је било мој инструмент, мој амблем. Отео ми се хијаруглиф дриблинг и мој супарник, мој старији пријатељ, хазардер Фриц Контић, хтео је да ме прочита, да ми отме лопту. Моја лопта варалица чинила се Фрицу да је већ његова, омакла му се стајна нога, хтео је да ме ухвати, да ублажи пад. Фрицови прсти на мом врату, на рамену и откинуо се ланчић. Нестао у песку, у трави, у морској пени. Да, играли смо на мору које цвета, да, море је