Песнички дијалози са смрћу

Док је свет препун опасности и несигурности, човек је сведен на издвојено и опседнуто Ја. То Ја је читав његов доступни свет, све оно што мисли и оно што верује, оно што зна и оно што слути, оно што га спасава и оно од чега стрепи. Ја су, наравно, и други, мноштвени и сасвим разнолики, блиски и далеки, сродни и отуђени. Страх и немир, који се гнезде у скоро свакој Тонтићевој песми у књизи Опсада мога Ја, продубљују се у песничким дијалозима са смрћу“, забележио