О уметности и чашици

Између осталог, ту пише да „уметник у опијању и самозабораву досеже нивое подсвесног до којих се не долази у рационалном и свесном стању... и да то пружа надахнуће и визије другачијих универзума али се преображава убрзо у тегове делирујум тременса”. Наводе се и речи Џека Лондона: „Кад бих у очајању попио једну чашу, мозак би ми се одмах ослободио и почео да избацује хиљаду речи”, као и мисао Мајка Ротенберга да писци посежу за алкохолом у „савладавању