Gramčići na vagi savesti

Bilo je prerano – oko devet uveče. Nebo se ponovo prepolovilo i teklo prema zemlji. Možda je Bog, pokazujući svoju ozloglašenu rasejanost, kopao neku nebesku njivu i nije gledao naniže prema blatnjavom gradu i Strumi, nabubreloj od bujica. Kiša je lila kao iz kabla. Majka joj nije uzela kišobran. Majka je dolazila u deset i trideset uveče, ali Nora je uvek za nju čuvala toplu hranu na šporetu. Ni braća joj nisu bila kod kuće, ali ona nije brinula za njih. Obično su