Espreso, moje kave
Danas 05.09.2021 | Božidar Andrejić
Bilo je to davno, još dok su postojala godišnja doba, a u tom kraju mogle su da se kupe cigarete i skromne kućne potrepštine – mahom so, gas i zejtin – i to zamenom za jaja u prodavnicama zvanim zadruga.
Kafa, tamo zvana kave, bila je ekstremni luksuz. Retko se gde uopšte i služila. I za gosje kad dojdu, ako ima varila se divka, surogat ili nešto slično. (Ima li na Guglu nešto kad se ukuca ta divka!?) Nije to bilo zbog tvrdičluka Piroćanaca iz viceva, njihova štedljivost u stvarnosti je škrtost usled mnogo veće sirotinje nego one što je tad vladala u plodnijim i bogatijim krajevima zemlje, kako god se ona zvala dok na današnju Srbiju nije spala. Iz tog doba pamtim:
