Izvor: XXZ magazin arhiva vesti 14.09.2021

Nakon sedam stotina godina. Kad danas prelazite Ponte Vekio u Firenci, videćete ploču s odlomkom iz Danteove Božanstvene komedije. Stihove govori Danteov predak Kačagvida, koga pesnik sreće u jednoj od najviših sfera raja, među svetim ratnicima… »

Spasavanje dece i omladine. Pokojni klasici srpske književnosti najzad mogu da odahnu. Čim se presele na drugi svet, naši velikani pisane reči bivaju izloženi na milost i nemilost kojekakvim književnim kritičarima, istoričarima književnosti i… »

Pastirski blues. Ne mogavši da nađe bilo kakvu sličnost sa crnogorskim vladikama, dośeti se Joanikije Mićović da su on i vladika Rade u djetinjstvu obojica čuvali ovce. I tu prestaje svaka sličnost. Vladici Radu je mantija bila balast, sputavala ga u… »

Atipičan mjuzikl. Sudeći po natuknicama na web portalu IMDb, zametak za novi film Leosa Caraxa "Annette" stvoren je još pri izradi njegova prethodnog ostvarenja "Sveti motori" (2012.). Redatelj je tada u Cannesu upoznao braću Rona i Russella Maela… »

Gastro kutak. Bavarci bi se vjerojatno prije odrekli i Bayerna a i BMW-a, ali ono čega se sigurno ne bi ni po koji cijenu je njihov nacionalni ponos: Bavarska kraljevska bijela kobasica. Jedna „obična“ kobasica oko koje se isprepleću priče i legende, od… »

Petar Denčev "Priče u prošlom vremenu" Imali smo Gospodinova, pa Popova. I to bi bilo to. Gadna navada svih ovdašnjih književnosti da ne vode računa o onim susednim učinila je da o bugarskoj savremenoj književnosti srpski čitaoci znaju manje nego o… »

Pa su ti ruke oko mog vrata. Da li si, sestro, rasla na livadi s vetrom koji se mlad zamrsi u cveće pa ti je lice kao da ga gladi krilom senke leptir što u snu proleće. Da li si, sestro, rasla kraj žala pa su ti oči šumne kao more, pa su ti dojke kao dva… »

Ja vas volim, Nađenjka! Vedro, zimsko podne… Mraz jak, puca, i Nađenjki, koja me drži ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kovrdžama na slepoočnicama, i na maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od naših nogu pa do same zemlje pruža… »