До последњег скока

Анри Вернеј, 1983), привлачна супруга официра кокетно анализира наредника Пјера Огањура, у тумачењу Жан-Пола Белмонда: „Има неке мистерије око тебе. Дакле… Да ли си разбојник? Дивља звер са златним срцем? Или си једноставно романтик? Шта си ти?“. Наредник, у тренутку у којем стварност превазилази фикцију (можда импровизација којој се није могло одолети током монтаже), кроз смех једва изговори, „Хоћеш да знаш ко сам ја?“, уз подтекстуално значење, „Боље да не