Корона вирус и вакцинација: Више од 50 земаља није успело да оствари зацртане циљеве СЗО-а

Више од 50 земаља није постигло циљ Светске здравствене организације (СЗО) од 10 одсто светског становништва вакцинисаног с обе дозе против ковида-19 до краја септембра.

Већина је у Африци, где укупна бројка СЗО-а за вакцинисане с обе дозе тренутно износи 4,4 одсто.

У Великој Британији је до краја вакцинисано скоро 66 одсто читавог становништва, у Европској унији је та бројка око 62 одсто, док је у САД 55 одсто.

• Хоће ли пропасти више од 240 милиона доза вакцина у свету
• Да ли је давање треће дозе бацање вакцина против Ковида-19
• Које земље вакцинишу децу против корона вируса и како је на Балкану

Које земље нису оствариле циљ од 10 одсто?

Многе - али не и све - земље су са ниским примањима, које имају проблема са залихама вакцина и здравственим инфраструктурним питањима.

У некима бесне сукоби или грађански немири као што су Јемен, Сирија, Ирак, Авганистан и Мјанмар, док су неке друге, као Хаити, биле погођене природним катастрофама, што изузетно отежава задатак масовног вакцинисања становништва.

Али богати Тајван, чији су програм вакцинације ометали одлагања у испоруци и други проблеми, још је испод 10 одсто.

Вијетнам, који је до пре неколико месеци имао један од најнижих бројева случајева корона вируса на свету, такође није успео да оствари циљ од 10 одсто.

У Африци, свега 15 од 54 земље успело је да достигне циљ од 10 одсто.

Половина земаља на континенту вакцинисала је мање од два одсто становништва.

Неке веће земље са бројнијим становништвом оствариле су много мање од задатог циља. Египат је с обе дозе вакцинисао свега пет одсто становника, док су Етиопија и Нигерија вакцинисале мање од три одсто.

Две земље на афричком континенту - Бурунди и Еритреја - тек треба да отпочну програме вакцинације.

„Многе од вакцинисанијих земаља налазе се у вишој средњој или високој категорији примања и набавиле су вакцине директно од произвођача&qуот;, каже регионална директорка СЗО-а за Африку Матшидисо Моети.

Зашто Африка заостаје?

Афричке државе ослањале су се на комбинацију билатералних споразума, донација и програма дељења вакцина Ковакс за почетак кампања вакцинације.

Раније током године, ове земље су имале проблема да дођу до залиха преко Ковакса, али ситуација се поправила у јулу и августу.

Богатије земље најавиле су донације преко Ковакса - или директно афричким земљама - на самиту Г7 у Великој Британији у јуну.

Изречена су додатна обећања на Генералној скупштини Уједињених нација овог месеца, кад су САД саопштиле да ће донирати још 500 милиона доза Фајзерове вакцине уз све што је већ до сада обећано.

Скорашња истраживања о залихама вакцина у Г7 и ЕУ израчунала су да је, од више од једне милијарде доза које су обећале те земље, испоручено мање од 15 одсто.

СЗО је раније пројектовала да је афричком континенту потребно укупно 270 милиона доза вакцина како би достигао циљ од 10 одсто вакцинисаних с обе дозе до краја септембра.

Закључно са последњим даном у месецу, афрички континент је добио 200 милиона доза, тако да му недостаје 70 милиона доза - или скоро 25 одсто - до тог циља.

• Богате земље оптужене да присвајају вакцине против корона вируса
• Десет најбогатијих људи би могло да плати вакцине за цео свет

Шта је довело до несташице вакцина?

Највећи проблем са којим се суочио програм Ковакс - на који су се ослањале многе афричке земље - био је његова зависност од вакцина из Института Серум у Индији, највећег произвођача вакцина на свету.

Индија је обуставила извоз вакцина у априлу као реакцију на властите огромне потребе, а други произвођачи су се суочили са проблемима приликом повећавања обима производње.

Богатије земље су потписале споразуме са произвођачима за будуће вакцине још у јулу 2020. године, док се још радило на њима а оне су пролазиле кроз фазу тестирања.

Те земље су добиле приоритет од произвођача - што је отежало Коваксу, Афричкој унији и појединачним земљама да обезбеде дозе.

Почетком прошлог месеца, у Коваксовом саопштењу поводом прогноза залиха за остатак године и рану 2022. годину каже се да он смањује ранију процену броја доза које очекује да добије.

Он је навео забране извоза - али и проблеме са довољно брзим повећањем обима производње и одлагањем у регулаторним одобрењима неких вакцина.

Индија је најавила да ће наставити са неким извозима од октобра и да ће се усредсредити на азијске земље и програм Ковакс (мада се још не зна у којим количинама).

„Морамо да замолимо земље, кад деле дозе, да их деле са дужим роком трајања&qуот;, каже Ајоаде Алакија, из Савеза за испоруку вакцина Афричке уније.

Бивши британски премијер Гордон Браун позвао је на хитне кораке како би се осигурало да нагомилани милиони неискоришћених вакцина у богатим земљама не пропадну.

Колико вакцина је потребно Африци?

СЗО жели да 40 одсто светског становништва буде потпуно вакцинисано до краја 2021. године.

Али Ковакс је већ умањио број доза које планира да испоручи Африци до тада, са 620 милиона доза на око 470 милиона.

То ће бити довољно да се потпуно вакцинише свега 17 одсто афричког становништва, са око 500 милиона додатних доза неопходних да афричке земље достигну циљ од 40 одсто до краја децембра.

„Овим темпом, афрички континент би могао да достигне циљ од 40 одсто потпуно вакцинисаних до краја марта 2020. године&qуот;, каже Моети.

Забринутост влада и због оклевања у вези са примањем вакцина у неким земљама.

Тешко је квантификовати утицај који то може да има, али студија из Јужне Африке је показала да је, иако је дошло до пада у оклевању становништва у целини, она порасла међу онима између 18 и 25 година старости.

Додатно истраживање: Беки Дејл и Кумар Малхотра

• ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
• МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
• КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више
• РУСКА ВАКЦИНА: Русија регистровала вакцину против вируса корона - шта знамо до сада

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.12.2021)