Не мрем биливит…

Можда је могло и друкчије. Можда је могло, како је то знао реци мој друг Фљуф, један од најбољих мајстора сцене икад, лака му земља. Кад би био мало при кахви, завикао би – Кај си ти нормАлан, хоћеш се борит з меном. А опет свеједно је. Прво ме је нешто синоћ потјерало завалити се у крпе око један и по. Рано, рано. Онда ме је, рекао бих то исто нешто јутрос наговорило да устанем, оно некако гребуће кашљући. Уз, надам се ону лудачку температуру, од нешто мало