Piše Dejan Žujović: Zadrži svoj dah

Njegov pas je veselo njuškao po travi. Lep, sunčan dan. Podigao je pogled ka vedrom, plavom nebu. Gleda tragove aviona koji su ga išarali. Za neke otrov kojim ih zasipaju. Njemu razglednice sa poslednjim “Zbogom” njegovih prijatelja, nekog lepog i pametnog sveta. Onih koji nisu mogli da izdrže. Kao on. Onih koji su rešili da zaborave i ostave sve. Ulice u kojima su odrastali. Drugare. Svoje prve ljubavi. Stare sveske nesigurnih rukopisa koje samo majke mogu da