Пише Дејан Жујовић: Задржи свој дах

Његов пас је весело њушкао по трави. Леп, сунчан дан. Подигао је поглед ка ведром, плавом небу. Гледа трагове авиона који су га ишарали. За неке отров којим их засипају. Њему разгледнице са последњим “Збогом” његових пријатеља, неког лепог и паметног света. Оних који нису могли да издрже. Као он. Оних који су решили да забораве и оставе све. Улице у којима су одрастали. Другаре. Своје прве љубави. Старе свеске несигурних рукописа које само мајке могу да