Људи су моја домовина

Спавала сам мало, искидано и као у грозници. Адреналински шок који сам преживела у уторак тек сада даје своје резултате. Уторак после подне и вече су још увек магловити, док лежим покушавам да процесуирам све што се десило у тих неколико сати и да некако сместим у припадајућу менталну и емотивну фиоку. Јуче то напросто није било могуће, од раног јутра су почели позиви из медија из читавог региона, на моменте је деловало као да сам на помахниталом ролеркостеру.