Пише Горчин Стојановић: Ендехазија и анестезија

Рат је, светски, па и у овом малом западнохерцеговачком мисту. Сестра, скојевка, у усташком је затвору, поломљених ребара и повађених ноката. Девојчица је моја мајка. Година је 1944. С овим породичним наслеђем и оптерећењем које долази из сазнања да је, има томе тридесет година, обожавана тетка издахнула дословно на мојим рукама у боловима од канцера баш на оном месту где је, после усташког, а убрзо и голооточког (други је, суседни оток у питању, женски логор,