Мој први Набоков

Красили су их само школски уџбеници и политички памфлети. Истовремено је, међутим, свако други у аутобусу или у метроу у крилу држао неку дебелу књигу, по правилу умотану у новину или неку другу хартију, да се не би упрљала и да се корице не би виделе. Код куће су сви наши пријатељи имали полице до плафона, с књигама поређаним у два реда. Први ред је скоро код свих био исти, и састојао се од дела совјетских књижевника и енциклопедија. Други, невидљиви ред,