Kako vozimo, takvi smo i ljudi
RTS 29.12.2021
U nekom intervjuu sam pročitao da pisac Srđan Valjarević voli da hoda. Ne poznajem čoveka, čitam njegove knjige. Ne ulazeći u razloge, to je možda jedina stvar koju delimo, ne znam. Ja se ne krećem brzo, oko šest kilometara na sat, kad ozbiljno hodam. Ne volim momenat u kom se zgusne vazduh pri velikim brzinama, u gradu. Zato, najverovatnije, često ne razumem sugrađane. U Beogradu se, makar bilo to i podstaknuto novogodišnjom euforijom, automobili ne voze, njima se ljudi trkaju, sa sobom, vremenom,
Ako pogledamo prosek brzine u automobilima, a to većina kola danas ima, ona je najverovatnije oko 30 kilometara na čas. Čisto da se ne iznenadimo koliko se zaista brzo krećemo, doduše prosečno. Za one koji češće voze auto-putevima možda bude nešto viša. Ne računam one sa blinkerima. Pa opet se dešavaju saobraćajne nesreće u kojima stradaju i veoma mladi ljudi. I to ne tako retko. Iznenada i odjednom. Negde sediš, družiš se, kreneš, neko stisne gas iz nekog razloga
