Пише Горчин Стојановић: Просинац и сијечањ

Успињао сам се, више љумао, него се озбиљно кретао, благом узбрдицом улице Светозара Марковића, обасјане просинутим светлом дванаестог месеца – отуд се, ваљда, и зове „просинац“, старославјански и ваздахрватски: беше ли солистицијум прошао па се дан продужава? – кад ми је синуло да сам, на овом истом месту, неколико седмица раније, направио материјалну грешку. Пишући, наиме, о Жилнику, приписао сам му нешто што није радио, представу по Брехту, „Мера“, у