Звук обое, Џими Хендрикс

Милију П. виђао сам напремас по Титограду, на Цетињу, по Котору. Памтим га по виткости, гимназијској, и по енглеском костиму. И по великом кишобрану. Кишобран који има способност да се сам отвори па да М.П. полети до Одисеје у свемиру или до дубине Огледала Тарковског. Памтим Павићевића по раним уљима Коитус И, ИИ, ИИИ и ИВ, по цитатима-омажима на Ел Грека, Зурбарана, по руци Ван Гога и Милијиној руци. По великој аутобиографској изложби у затвору Богданов крај.