У сиромаштву, а испред времена

Неписано правило каже да се у сиромаштву највише једе хлеб – једноставно да се надокнади мањак других намирница. Узмеш мало већи комад хлеба, гризеш га, кидаш и пуним устима гуташ. Важно је било само да стомак није празан. Углавном је то био црни хлеб, а бели се ретко виђао, а још мање јео. Можда само за празнике или ако га неко донесе из града. Тај бели хлеб је био права посластица и могли смо га добити само по мало парче. Друго неписано правило каже да кад има