Piše Maja Uzelac: Ne koljite me nožem iz Maxija

Ulazim u supermarket. Žurim, pa sam malo bučna. Cimnem korpu, namaknem masketinu, otpevam dobar dan. Preseče me zid tišine i preki pogledi zatečenih. Nešto je ovde čudno. Msm vidim da je nešto čudno al da ga jebeš ne mogu prstom da pokažem. Ljudi nekako uskomešani, mada prividno mirni. Prodavac klimne, spusti glavu. Okolne mušterije – zvaćemo ih komšije e da ne bih kompleksne ljudske jedinke skaredno zvala potrošačima – sklanjaju glave pred mojim pogledom. Nešto