Прашко пролеће, Украјина и ми неки

Давне 1968. године, летњи распуст, август месец. Отац, мајка, брат и ја у редовној летњој посети рођацима у Бугојну. Једанаеста ми је година и уживам пуним плућима у дружењу са браћом, скитањем од јутра до вечери, купањем у хладном Врбасу и сличним дечијим задовољствима. Један од повремених улазака у кућу, због ужине или наметнутог предаха остао ми је у памћењу до данашњег дана. Теча Мирко седи на наслону софе и подлакћен држи главу као да ће и он и глава