Пише Дејан Жујовић: Овде, овде

Тог јутра ћу да се сећам целог свог живота. Пет је сати, напољу је још мрак. На дасци за пеглање је кошуља коју сређујем. У соби је на бескрајном понављању ова ствар. Казна за уши. Докажи се пред собом. Уради било шта… Крећем на полагање свог специјалистичког испита. Много година касније, када се Ивек обрео у мојој ординацији, отворено сам му рекао да не бих успео без те куражи коју сам осећао слушајући ову песму. Тај сусрет је био само једна од цртица среће