Критика представе „Године врана“: У мелодрамском огледалу

Учитељица Јулија, банатска Швабица и жена омраженог аустроугарског судије преког суда – јер у рату је сваки суд преки суд – кришом помаже храном породицу свог омиљеног ученика, кроз коју и спознајемо све ужасе ратних година под окупацијом. То су језива хладноћа и глад са једне стране, као и суровост окупационих власти са друге. Са ослобођењем за породицу Рајић настаје нова врста патње, у чијем је средишту љубавна интрига. Паралелно са личном, дешава се