Писмо од јуче

Тренутно се налазим у 12 сати и 49 минута. Био сам јутрос са кевом на гробљу. Ујаку једанаест година. Баби двадесет пет. Деди двадесет шест. Умрли су у марту и априлу, па их се сећамо у једном дану, а то је, пошто су ме јуче болела леђа, данашњи дан. И то је био најлепши део овог дана, одговорно тврдим, иако је тек 12 сати и 51 минут. На Лешћу је са севера дувао ледени ветар, једва смо свеће попалили. Видели смо дивљег голуба и застрашујућ троструки кордон