Пред несрећу, пред слободу: Сећање на Дејана Мијача

Када сам, као драматург, припремао, 2000. године, поставку „Покондирене тикве“ у Српском народном позоришту, већ на почетку адаптације сам се, заједно са редитељком Ксенијом Крнајски, „закуцао“ око једне потешкоће из привидно наивног Стеријиног заплета: како ће Евица, кћи главне јунакиње, сакрити „решконту“ (лоз) свог изабраника Василија – да би је случајно пронашао „филозоф“ Ружичић и тако изазвао главни комични неспоразум у комаду? Свестан, као и сви, значаја