Владика Григорије: Те сам вечери схватио да ће лице моје мајке бити успомена

Ништа ми није полазило за руком. Вјечна успомена, лијепа и чиста Кренуо сам на Калемегдан, попео се степеницама прекопута француске амбасаде и сјео на камени зид. Гледао сам у двије моћне београдске ријеке. Покушавао сам да се молим, покушавао сам да се исповиједам ријекама, покушавао сам да плачем. Ништа ми није полазило за руком. Исповијест… Био сам у оном стању када човјек не зна да ли је срећан или несрећан. Нисам имао више капацитета да примам оно што се