U parku

Park je nikakav, nekoliko desetina kvadrata retke trave podeljene na tri-četiri parcele, naherene kante za otpatke, klupe neke dobre, neke izlizane, dva spomenika. Ćirilo i Metodije na glavama imaju ptice, a kod nogu decu koja se veru na postament. Drugi je spomenik malo telo Puškina, rekla bih uplašeno da će ga dvojica braće pojesti za doručak. Jedan je spomenik premali, drugi prevelik. To me svaki put kad prolazim parkom zapita nad našom nesposobnošću da vidimo