Tamo nismo a ovde nas nema

Upoznao sam Miloša sasvim slučajno kako to biva sa najboljim stvarima u životu. Povremeno druženje sa njim tokom vremena preraslo je u prijateljstvo. Miloš nije puno pričao. Uvek je, poput tika, ispred sebe imao nešto za pisanje i nešto na čemu se može zapisati. Jednom sam ga video da se unezverio i u nedostatku bilo kakve podloge za njegove skice, nešto je žurno našarao na levoj polovini levog dlana. Slušao je šta se priča, gledao sagovornike u oči, a istovremeno