Пропадање Рађевине

А Крупањ, као седиште среза рађевског, био је познат по рудницима још из римског доба. У средњем веку Саси су били рудари, а купци су били из Дубровника. Руда олова вађена је у Постењу и Јагодњи. Касније се прешло на антимон, а данас се не копа ништа. Било је и покушаја са цинком, сребром, сумпором, гвожђем, флуором и магнезијумом. Интензиван рад трајао је од 1870. године до неколико деценија после Другог светског рата. Најинтензивније је било у време немачке