Пише Иван Мрђен: „Небеска редакција“

Први дан лета, упекла звезда, тридесет у хладу иако је већ пола осам увече, а у расклиматаном и раздрнданом „три’ескецу“ (гаражни број 942) укључено - грејање! На задњој платформи једна жена, ту негде у раним четрдесетим, више прича сама са собом него што виче да би је неко чуо, како нам је то „остало од зумус, кад није радило“... И још каже „кога ћемо сад да псујемо, кад више нема Весића, за све нам он био крив…“ Око ње „Зомбиленд“, сви блеје у телефоне, они