Да сам ја неко: Стефан Миленковић

Ово је Стефан Миленковић без виолине. Од кад је био дете па до данас, све би се у његовом животу могло описати као чудо, осим нечега што га је увек пратило тако природно и спонтано - непогрешив осећај за меру: у успеху и неуспеху, у успонима и падовима, али и у осталим искушењима на путу ка сопственој визији. Нешто око поднева у Ботаничкој башти, између два пута на релацији Нови Сад - Београд у једном дану, због још једног музичког изазова.