Radnička hronika

Meni je deda Vidoje kazivao da smo starinom s nekog krša ozdo i da nas muka i sirotinja nagnala u Šumadiju. Ni ovde se nismo zaimali – dva hektara peskuše na osoju, zabran i livada podno Grbice. A nas uvek puna kuća. Ama, puna kuća ženskinja koje je valjalo podići i opraviti za udaju, rekoh već da smo s muškim glavama potanki. I ja sam jedinac u majke Velinke koja izrodi još pet sestara, i ja imam jednog sina Dragana i tri ćerke. I zato, kad su ove komunjare