Лаж не хода тако

О чему пишеш, пита ме супруга? О детињству. Ко о чему, баба о уштипцима. Можда… Мада је бака правила сјајне уштипке. Место – Професорска колонија КСВ павиљон, са четири улаза и четрдесет идентичних станова. Комшије – Душе од људи. Не знаш ко је бољи од ког. Службеници, инжењери, војна лица, пензионери, два кројача, поштар Тоша… Остало деца и понеки студент. Куце заједничке, Жујка и Џеки. Цео живот се одвијао у дворишту, „пуном неба и птица“. Увече, отац изнесе