Gornji govor i donji govor

Kaže se, dakle, da bi neko „na dupe progovorio“. Nadam se da ovaj izraz neće biti cenzurisan, jer u pitanju je etnološko blago, pokretna kulturna baština. U osnovi, taj poriv je zdrav i oslobađajući. Ne treba ga, međutim, brkati s onim kad se kaže da neko „na dupe govori“. Onaj ko bi „na dupe da progovori“ naposletku ipak progovori na usta, jer mu je dupe samo izlaz za nuždu, a zna se odakle treba da dođe ljudska reč. Onaj, pak, ko stvarno govori na dupe, čak i kad