Beograd bez vode

Vasiljević)Dok bezbroj mlazeva fontane u srcu Slavije šiba uvis pravu hidrosimfoniju, prolaznik, namernik, onaj koji očekuje autobus, trolejbus ili tramvaj, žedan oblizuje suve usne i briše oznojeno čelo. Slavija – čvor i saobraćajni pupak velegrada – bez česme, česmice, slavinice iz koje bi tekla pijaća voda. Nema ni cisterne, ni za lek. Pripadne li čoveku muka gledajući pomenutu čaroliju, samo dvadesetak metara udaljenu, a nedostižnu, koja zna da pospeši i