Жвалави је остао последњи

Вибрира ми мобилни. Жвалави. Сат каже да је 5.30 изјутра. “Јави му се”, одлучује глас. „Еј, Жвалоњо, шта те мучи?“, поздрављам га и вучем две линије, од чега ми чука мало јаче лупа. „Готово је, брате.“ „Готово, а?“ Према његовим речима, Мајмун је умро пре не знам колико сати, каже вукао је кокс до самог краја и вриштао по дворишту испуњеном лешевима. Као у некој приповеци, од свих њих баш је Жвалави остао последњи. Нагудран као свиња. „Да ли сте ишта успели