Синови, застаните

Где сте? Докле сте стигли? Чекам. Долазили сте и до сада из далека и ја сам вам захвалан. Чекам да застанете, опет. На кратко. Увек журите. Треба да се одморите. И да се видимо. Да се загрлимо. Ви осећате, ви знате да је очево сунце на заласку. Да се његова светлост гаси. Да се тама ближи. Јер ја, због дубоке старости, очекујем да одем у вечни сан. Време ми је. Зато вам се обраћам, синови моји. Настали из мене и мајке, из наше крви, духа и душе. Не заборавите то