О украсима народног говора

Као светлост прозора што светли на брду, у селу Трешњевици, у ноћи и јавља ми да нисам сам. Издвојена реченица „Смисао објављивања ових бисера народног говора је у томе да се још ко, сада и убудуће, прихвати истог посла како би се сачували од заборава” казује о уредничком слуху за оно што чини наш идентитет. То је Језик. Језик је живо биће. Памћење. У тексту „Врт звани језик” („Политика”, 29. септембар 2010.) писах: „Језик је чудо – казује списатељ зналац