Bog, Piksi i nitroglicerin - ispovest fudbalske neznalice
RTS 03.12.2022
Fudbal gledam kad moram, još od Mijatovićeve prečke protiv Holanđana. Sećam se tačno kakav je bio dan, znam da je padala kiša i da je grejalo Sunce, sve sem nas. Imao sam 15 godina i do tada nikad takvu vrstu osećanja nisam doživeo. Znao sam da je to to i da se nešto slomilo. Ne razumem se u strategije, nisam sudija, ne znam čak ni ko igra u najjačoj domaćoj ligi, ali nalet sličnog osećaja, samo znatno slabijeg intenziteta imao sam na utakmici protiv Švajcarske.
Od fudbalskih sećanja zadržala se priča o trajektu Bar-Bari, vika tih dana u stanu, magla od dima u trpezariji, finale Kupa šampiona i velika tapiserija u malom predsoblju. Moj deda je nekada igrao, kada nije bilo profesionalne lige i jedan njegov šut lopte u vis jednog dana je bila jedna od stvari koje su meni kao dečaku bile nestvarne. Katapultiranje stvarnosti, prkošenje gravitaciji, nekakve neobjašnjive moći, nešto što se apsolutno uvuklo u maštu. Postoje
