Фудбал и Црвена звезда: Пет ствари о титули првака Европе и света које навијачи Звезде морају да знају у пола ноћи

Стеван Дика Стојановић лежи на трави стадиона Свети Никола у Барију.

Не, није у питању крај тренинга, ни загревање пред финале Купа европских шампиона против Олимпика из Марсеја.

Лежи Стојановић на меканој трави, али му вероватно нимало није удобно.

Зашто? Зато што десетак метара лево од њега лопту на белу тачку поставља Дарко Панчев.

„Одлучујући тренутак утакмице - Дарко Панчев и Олмета&qуот;, виче Милојко Пантић у телевизијском преносу.

Судија је дао знак да се пенал изведе, а Паскал Олмета се припремио.

Стојановић лежи и преко рамена гледа Панчева како се залеће ка лопти.

У тај један тренутак стала је читава историја Црвене звезде, која ће ускоро постати првак Европе, а онда и света, на дашњи дан пре тачно 31 годину.

Иако су фудбалери црвено-белих до те Италије и тог Јапана прешли дуг пут, њихови навијачи све његове етапе морају знати и у пола ноћи - то је звездашки буквар.

• Дарко Панчев: „Југославија за десетку, остали ни за петицу“
• Бал на води: Како су Звезда и навијачи прославили титулу
• Звезда - Ливерпул: Ноћ која је ушла у историју

Пут

Све је почело 19. септембра 1990. против швајцарског Грасхоперса, који је био први противник црвено-белих.

Повели су швајцарци у Београду већ у 14. минуту, али је Бинић поравнао у 43. и меч је завршен без победника.

Имао је Грасхоперс драгоцен гол у гостима, али на домаћем терену није имали шансе - меч је завршен 4:1 за Звезду, која пролази даље.

Поготке су постигли Панчев, Роберт Просинечки и Душко Радиновић, уз један аутогол домаћих играча.

Наредни противник је био Глазгов Ренџерс, са којим није било превише проблема - 3:0 у Београду и 1:1 у Шкотској.

Противник у четврфиналу био је Динамо Дрезден.

• Звездашка журка у време пандемије и Весићево извињење
• „Случај тенк“: Шта војно возило ради испред Звездиног стадиона
• А шта ако ја хоћу да купим тенк

Љупко Петровић, тренер Звезде, упозоравао је играче да нема опуштања и потцењивања противника, што је у прошлости често било кобно по црвено-беле.

Момчило Јокић, некадашњи уредник Спортског журнала, тако је позван у Петровићеву канцеларију на разговор.

„Љупко ме зове у канцеларију и каже: 'Ови моји играчи су неозбиљни, испашћемо од Дрездена, нису они лоши уопште&qуот;, изјавио је Јокић у интервјуу за Моцарт спорт.

Причао је Петровић и причао о томе да нема опуштања, а онда Дејан Савићевић пред утакмицу изађе пред новинаре и изјави:

„А грђи су од Земуна, даћемо им три комада! Ма не могу нам ништа&qуот;.

Тако је и било - у Београду је било 3:0, а у Немачкој 2:1 за Звезду.

И онда је на ред дошао велики Бајерн Минхен.

Многи су се уплашили, али је Драган Џајић, председник клуба, био самоуверен.

„Победићемо Бајерн и у Минхену и у Београду&qуот;, изјавио је тада.

Тако је и било, донекле.

Први меч играо се у Немачкој и Баварци су повели преко Волфарта у 23. минуту, али то није пореметило Звездине играче.

Панчев је после одличне контре црвено-белих у 45. минуту изједначио на 1:1, да би Дејан Савићевић у 70. показао колики је фудбалски геније.

Две недеље касније у Београду „небо се отворило&qуот;, а Звезда је, уз дозу среће и аутогол Клауса Аугенталера у 90. минуту стигла до ремија 2:2 и пласмана у финале.

Пеналџије

Утакмица против Марсеја у Барију није била превише атрактивна, ни у регуларних 90 минута, нити у продужецима није било изразитих прилика за поготке.

А онда, на врхунцу напетости - о шампиону Европе одлучиће пенали.

Панчев креће ка лопти.

Прво неколико лаганих корака, после све брже.

Пре њега исто су урадила још четворица фудбалера Звезде.

Први је шутирао Роберт Просинечки, а после њега Драгиша Бинић, Миодраг Белодедић и Синиша Михајловић.

Сви су били веома сигурни - голман Олмета није имао никакве шансе, док је Стојановић одбранио пенал Аморосу.

Драган Стојковић, пета Звездина звезда, који је тада наступао за Олимпик, а у игру ушао у продужецима, одбио је да изведе пенал.

„Долазе пенали, он (тренер) прилази мени и каже ти шутираш пенал. 'Ја не шутирам', кажем. А он каже крене 'не, не, ти си одличан техничар' - као да је то битно за пенал да си много добар техничар - 'свеж си играч, ниси уморан'.

„Кажем му 'нисте ме разумели, не шутирам ја пенал, сад шутирате ви'&qуот;, изјавио је Стојковић касније.

Зато је на Панчеву велика одговорност.

Ако постигне гол, Звезда ће први пут попети на кров Европе.

Историјат

Иако је од тог пенала све зависило, далеко од тога да је он био први важан ударац на гол у Звездиној историји.

Поход црвено-белих на кров Европе и света заправо је почео много, много раније.

Црвено-бели су 1957. први пут били близу неког европског финала, али је тада у полуфиналу Купа шампиона од њих била боља италијанска Фиорентина.

Десетак година касније, то је успело Звездином вечитом ривалу Партизану, који се 1966. у финалу, на бриселском стадиону Хејсел, намерачио на славни Реал из Мадрида, али је поражен 2:1.

У наредних тридесетак година уследило је неколико великих, али прилично болних утакмица за све звездаше.

Прво се 1971. десио „случај Атина&qуот;, када су црвено-бели у полуфиналу Купа шампиона играли против Панатинаикоса.

У Београду је било 4:1 и многи су већ видели Звезду у финалу, али су Грци у Атини победили 3:0 и прошли даље.

• „О мама, мама, мама - заљубио сам се&qуот;: Како је било гледати Марадону
• Убиство Аце Радовића: Смрт на дербију која ништа није променила
• Миланска трилогија: Колико је магловито било те магловите ноћи

Савладани су црвено-бели и 1975. године у полуфиналу Купа победника купова од мађарског Ференцвароша, када је постављен и један рекорд.

Верује се да је тада на Звездином стадиону било 110.000 људи.

Онда је дошла 1979. и финале Купа УЕФА, садашње Лиге Европе, против Борусије Мехенгладбах, када су Немци уз, како тврде навијачи Звезде, помоћ судије Алберта Микелотија дошли до трофеја.

Крајем осамдесетих било је и још неколико тешких европских пораза:

Од Реал Мадрида 1986, па чувена београдска магла која је, у очима многих присталица црвено белих, спасла Милан две године касније, а онда и Келн по старом рецепту - победа од 2:0 у Београду и пораз 3:0 у гостима.

У то време кренуло је и стварање тима који ће се попети на кров Европе.

Тих година део Звезде постали су Драган Стојковић Пикси, касније пета Звездина звезда, па Бора Цветковић из Динама, па Дарко Панчев, Роберт Просинечки, Миодраг Белодедић, Рефик Шабанаџовић, а потом и Синиша Михајловић.

Снажан тим од ког се могло много очекивати.

Тим на крову Европе

Дарко Панчев шутира.

Голман Олмета је остао на средини гола.

Лопта иде полудесно - не баш најбољи ударац, рекло би се - он покушава да је дохвати, али му бежи.

Лопта је затресла мрежу и после више ништа није било битно.

„Црвена звезда је шампион Европе, Црвена звезда је победник Купа европских шампиона, највећи успех југословенског клупског фудбала&qуот;, виче Милојко Пантић у телевизијском преносу.

Стојановић се диже са траве и први трчи Панчеву у загрљај.

А онда пристижу и остали - прваци Европе.

Стеван Стојановић, Рефик Шабанаџовић, Слободан Маровић, Владимир Југовић, Миодраг Белодедић, Илија Најдоски, Роберт Просинечки, Синиша Михајловић, Дарко Панчев, Дејан Савићевић и Драгиша Бинић.

У игру су се клупе ушли још Милић Јовановић, Ивица Момчиловић, Раде Тошић, Влада Стошић и Владан Лукић.

Од клубова са истока Европе то је успело само румунској Стеауи 1986. године, када је такође после пенала победили шпанску Барселону.

Тим на крову света

Неколико месеци касније Звезда и Коло Коло из Чилеа, као шампиони Европе и Јужне Америке, у далеком Токију играли су за Интерконтинентални куп - незваничнину титулу клупског првака света.

Црвено-бели славили су 3:0, а звезда утакмице био је Владимир Југовић са два гола.

Први је постигао већ у 19. минуту и резултатом 1:0 завршено је прво полувреме.

Дејан Савићевић, један од шесторице играча из Барија у том тиму, добио је црвени картон у 42. минуту, због чега су навијачи стрепели како ће други део утакмице изгледати.

Али онда на сцену поново ступа Југовић у 58, а потом и Панчев у 72. минуту.

Звезда постаје првак света.

Звонко Милојевић, Белодедић, Душко Радиновић, Најдоски, Горан Василијевић, Михајловић, Стошић, Југовић, Милорад Ратковић, Савићевић, Панчев, а игру су са клупе улазили и Драгоје Лековић, Саша Недељковић, Мирослав Тањга и Илија Ивић.

Тренер је уместо Љупка Петровића био Владица Поповић.

У то време рат на простору бивше Југославије увелико је почео и Звезда је 1992. у одбрани титуле првака Европе као домаћин играла широм Европе.

Поражена је у одлучујућој утакмици групне фазе такмичња од италијанске Сампдорије, када је домаћин били у Софији.

Уследиле су године санкције, када фудбала није било, а потом и финансијских мука од којих се црвено-бели никада нису опоравили.

Ипак, тријумф из 1991. до данас је остао највећих успех клупског фудбала на простору бивше Југославије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.08.2022)