Последњи мундијалски меч Анхела ди Марије

И има шансу да испуни сан дечака који је живео у кући са црним зидовима. „Сећам се да сам добио писмо од Реала из Мадрида и да сам га поцепао не отворивши га. Било је јутро уочи финала Светског првенства 2014. и тачно у 11 ујутру сам седео на столици и чекао да примим ињекцију у ногу. Покидао сам мишић у четвртфиналу, али уз лекове против болова сам могао да трчим као да се ништа није догодило. Рекао сам тренерима: ако пукне, нека пукне, не занима ме, само желим