Tamni noćni vozovi

Prvi voz se u mom životu oglasio samo sirenom. Daleko, iz doline Timoka, u mirnim jutrima do padina Tupižnice, probijao se njen otegnuti pisak. U letnjim popodnevima, kad sunce krene zapadu, a svoje zaslepljujuće oko usmeri ka dolini, mogao sam da jedva nazrem njegov zmijoliki obris. Kasnije, kad su počeli da me vode na vašar u Minićevo na Dan mladosti (moji su govorili „na German“ jer su taj datum vezivali samo za verski praznik) mogao sam i da pobliže vidim tu