НБС повећала референтну каматну стопу на 5,25 одсто

Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) повећао је данас референтну каматну стопу за 25 базних поена, на 5,25 одсто.

У истој мери, како је наведено у саопштењу НБС, повећана је и стопа на депозитне олакшице, на 4,25 одсто, као и стопа на кредитне олакшице, на 6,25 одсто.

"Доношењем овакве одлуке, НБС наставља да пооштрава монетарне услове и утиче на ограничавање секундарних ефеката трошковних притисака на раст цена путем инфлационих очекивања. Тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције", наведено је у саопштењу.

Додаје се да то повећање референтне каматне стопе представља њено десето узастопно повећање, од априла 2022. године, закључно с којим је она повећана за укупно 425 базних поена.

Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, како је оцењено, указује на "ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе".

Истовремено, како је наведено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, НБС у знатној мери доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.

И поред чињенице да је, како је наведено, инфлација и даље у највећој мери вођена глобалним трошковним притисцима у производњи хране и енергената на које централне банке немају утицаја или је он веома ограничен, НБС сетом мера настоји да успори инфлацију и допринесе њеном смањењу.

Поред пооштравања монетарних услова подизањем основних каматних стопа и одржавања релативне стабилности девизног курса, НБС је у претходном периоду донела и низ мера којима је ограничено поскупљење финансијских производа.

"На глобалном нивоу позитивно се могу оценити знаци попуштања инфлације чему доприноси смањење цена енергената у последњих неколико месеци, трошкова транспорта, као и све мање изражени застоји у глобалним ланцима снабдевања. Важан податак представља и успоравање раста цена у зони евра, али су потребни и додатни докази стабилног попуштања инфлаторних притисака на глобалном нивоу", навела је НБС.

Према првим проценама за децембар, како је наведено, инфлација у земљама зоне евра наставила је да се смањује други месец заредом, захваљујући успоравању раста цена енергената, док цене хране и базна инфлација још нису успориле раст.

Истиче се да прелиминарни показатељи економске активности указују да је, упркос оштром повећању трошковних притисака и каматних стопа, као и израженој геополитичкој неизвесности, привредна активност зоне евра прошле године била повољнија

него што се предвиђало, а према проценама тржишних учесника, рецесија у 2023. неће бити тако дубока као што се првобитно очекивало.

Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је, како је наведено, имао у виду и да ће се наставити заоштравање глобалних финансијских услова, услед очекиваног даљег пооштравања монетарних политика Европске централне банке и Система федералних резерви.

"Очекује се да ће наставак заоштравања глобалних финансијских услова допринети даљем попуштању инфлаторних притисака на које ће утицати и наставак смањења цена примарних производа, као и да ће даље затезање монетарне политике Европске централне банке утицати и на нижу екстерну тражњу, али и на раст цена евроиндексираних кредита на домаћем тржишту", наведено је у саопштењу.

Додаје се да је одлучујући да постепено и одмерено пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту, Извршни одбор имао у виду да је кретање инфлације у Србији и даље у највећој мери под утицајем глобалне енергетске кризе, још увек присутних последица пандемије, као и суше која је погодила регион.

Просечна годишња инфлација у 2022. износила је, како је наведнео, 11,9 одсто, а према прелиминарним проценама Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у децембру, као и у претходном месецу, била је на нивоу од 15,1 одсто.

Највећи допринос инфлацији потекао је од раста цена хране и енергената, док се базна инфлација током године кретала на знатно нижем нивоу од укупне, захваљујући пре свега очуваној дугогодишњој релативној стабилности курса динара према евру.

"Укупна инфлација остаће повишена и почетком ове године, пре свега због најављеног поскупљења струје и гаса, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. године", навела је НБС.

Према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа Србије (БДП) у 2022. години износио је 2,3 одсто, а остварен је као резултат раста индустрије и услужних сектора.

Снажан допринос расту индустрије потекао је од раста физичког обима производње у рударству, а затим од прерађивачке индустрије, упркос снажном расту цена енергената на глобалном нивоу, као и застојима у ланцима снабдевања.

С друге стране, пољопривредна производња била је мања због суше, као и активност у грађевинарству у условима снажног раста трошкова грађевинског материјала и других инпута.

Извршни одбор је навео да су, упркос мањој активности у грађевинарству, укупне фиксне инвестиције остале стабилне захваљујући снажном приливу страних директних инвестиција.

"Тржиште рада и даље бележи позитивна кретања, уз даљи раст запослености и зарада, као и смањење незапослености", навела је НБС.

(Бета, 12.01.2023)