Da sam ja neko: Marko Luis

Beograd prazan. Jutro posle novogodišnjih praznika i Marko. Ne odmara se i ne šeta. Ide ubrzanim hodom nesuđene košarkaške zvezde. I nije se pokajao, jer igra je ono što najbolje ume. Ali, jedino oni koji znaju pravila, mogu da igraju tako lako kao što to radi Marko sa muzikom. Naravno, ima nešto i u slikama u oku, ali samo za one koji ih vide.