Mrkić: Kineski predlog za rešenje ukrajinske krize

Bivši šef srpske diplomatije Ivan Mrkić ocenio je da je veoma dobro što je Kina hrabro izašla sa predlogom rešenja ukrajinskog sukoba čije posledice oseća čitav svet dodajući da su se reakcije na taj predlog mogle donekle predvideti.

Zapad je, generalno, kritičan prema kineskom gestu. To, verovatno, potiče iz ubeđenja da Kina u svakom smislu podržava Rusiju. Rusija, pak, pozdravlja kinesku inicijativu iako se o njenoj suštini nije izjašnjavala  dok su reakcije predsednika Ukrajine povoljne. do te mere da pominje i svoju želju da se sretne sa predsednikom Kine, Si Đinpingom, naveo je Mrkić u autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu (CMG).

Neki na Zapadu nisu uopšte reagovali. Pojedine države članice EU, a i NATO odabrale su ćutanje kao reakciju. Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, negativno je govorio o predlogu. Uostalom, kao i predsednik SAD. Ipak, važno je napomenuti da niko temeljno nije kritikovao kineski predlog, pre svega zato što se nesumnjivo radi o suštinskim postulatima mirnodopske politike, koji su sadržani u Povelji UN, piše Mrkić.

Autor navodi da "nema nikakve sumnje da je Kina svesna da je planirano da u nekoj budućnosti bude predmet napada zapadnih zemalja, pre svega SAD". Međutim, sigurni smo da ova činjenica nije bila odlučujuća u kineskom odmeravanju da li da stvori svoj predlog za mirovno rešenje krize. Kineski zvaničnici odavno govore da se mir ne može postići "dolivanjem ulja na vatru", već samo pregovorima. Znamo da je Zapad od samog početka krize dopremao dodatne i ogromne količine svih vrsta naoružanja i predavao ih oružanim snagama Ukrajine. Na taj način se svakako sukob ne bi mogao okončati, dodaje se.

Mrkić podseća da je 24. februara, tačno na godišnjicu otpočinjanja sukoba u Ukrajini, kinesko ministarstvo inostranih poslova, objavilo  tekst "Stav Kine o političkom rešenju ukrajinske krize" od dvanaest tačaka, a već u prvoj tački se naglašava potreba za poštovanjem suvereniteta svih zemalja, njihove nezavisnosti i teritorijalnog integriteta.

Srbiji je drago što se Kina zalaže za mir, jer je i nama stalo najviše do mira. Očigledno je da je suština kineskog predloga spašavanje života, kao i resursa i infrastrukture, opet radi zaštite već pomenutih života. Rekao bih da su političke ambicije u drugom planu, što nije neuobičajeno za Kinu i što odgovara njenoj veličini i političkom uticaju, ocenio je autor.

Mrkić podseća i da je bivši ministar inostranih poslova Kine i načelnik odeljenja za međunarodne veze CK KP Kine, Vang Ji, prošle nedelje bio u Moskvi i da je imao razgovore i sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom. Predsednik SAD, Džo Bajden, posetio je iznenada Kijev, a posle toga je otišao u glavni grad Poljske, Varšavu, gde je održao govor, pomno praćen širom planete. U međuvremenu Turska doživljava i dalje užasavajuće potrese tla i sve manje se pominje kao eventualni posrednik sukoba u Ukrajini.

Govori se o poseti Emanuela Makrona Pekingu samim početkom aprila, a znamo da je nemački kancelar Olaf Šolc već bio u glavnom gradu Kine sa velikom privrednom delegacijom. Vang Ji je bio i na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, na koju, ovog puta, predstavnici Ruske Federacije nisu ni pozvani itd. Dakle, roje se događaji od izuzetnog značaja, susreću se najviši zvaničnici raznoraznih država, naročito najvećih. Reklo bi se da se "svet ustumarao". Znamo da to nije bez razloga i da je u osnovi ove dinamike – strahovanje da ne dođe do najgoreg. Ostaje nadanje da ni ovoga puta neće nadvladati ono što svi smatramo negativnim u ljudskim bićima, piše autor.   

Mrkić ocenjuje da se u osnovi sukoba u Ukrajini nalazi spor na liniji multipolarni – unipolarni svet. Izvesno je da budućnost sveta može biti daleko bezbednija i slobodoljubivija, ukoliko se nađe način da se poštuje svaki pojedinac, a time i svaka država, bez merenja o kome se zapravo radi. Uostalom, ruska vlast je u više navrata i na različite načine dala do znanja da ne bi ni izvodila specijalnu vojnu operaciju svoje oružane sile, da su dobili garancije da njihova teritorija neće biti ugrožavana iz Ukrajine. Podsetimo se da je u decembru prošle godine (dakle nedavno) i ruski glavni predstavnik pri Ujedinjenim nacijama, ambasador Nebenzija, u svom istupanju na SB UN to ponovio.

Ne može se borba za "slobodni svet" izvoditi tako što bi neki umišljeni predvodnik sebe smatrao izuzetnim i "bogom danim". Svi mi znamo da nema prave slobode ako je prisutno nasilno nametanje. Ova istina ostaje i biće važeća zauvek. U njenom korenu je stvarna demokratija, zaključuje se.

(Beta, 03.01.2023)