Мркић: Кинески предлог за решење украјинске кризе

Бета 01.03.2023

Бивши шеф српске дипломатије Иван Мркић оценио је да је веома добро што је Кина храбро изашла са предлогом решења украјинског сукоба чије последице осећа читав свет додајући да су се реакције на тај предлог могле донекле предвидети.

Запад је, генерално, критичан према кинеском гесту. То, вероватно, потиче из убеђења да Кина у сваком смислу подржава Русију. Русија, пак, поздравља кинеску иницијативу иако се о њеној суштини није изјашњавала  док су реакције председника Украјине повољне. до те мере да помиње и своју жељу да се сретне са председником Кине, Си Ђинпингом, навео је Мркић у ауторском тексту за Кинеску медијску групу (ЦМГ).

Неки на Западу нису уопште реаговали. Поједине државе чланице ЕУ, а и НАТО одабрале су ћутање као реакцију. Генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг, негативно је говорио о предлогу. Уосталом, као и председник САД. Ипак, важно је напоменути да нико темељно није критиковао кинески предлог, пре свега зато што се несумњиво ради о суштинским постулатима мирнодопске политике, који су садржани у Повељи УН, пише Мркић.

Аутор наводи да "нема никакве сумње да је Кина свесна да је планирано да у некој будућности буде предмет напада западних земаља, пре свега САД". Међутим, сигурни смо да ова чињеница није била одлучујућа у кинеском одмеравању да ли да створи свој предлог за мировно решење кризе. Кинески званичници одавно говоре да се мир не може постићи "доливањем уља на ватру", већ само преговорима. Знамо да је Запад од самог почетка кризе допремао додатне и огромне количине свих врста наоружања и предавао их оружаним снагама Украјине. На тај начин се свакако сукоб не би могао окончати, додаје се.

Мркић подсећа да је 24. фебруара, тачно на годишњицу отпочињања сукоба у Украјини, кинеско министарство иностраних послова, објавило  текст "Став Кине о политичком решењу украјинске кризе" од дванаест тачака, а већ у првој тачки се наглашава потреба за поштовањем суверенитета свих земаља, њихове независности и територијалног интегритета.

Србији је драго што се Кина залаже за мир, јер је и нама стало највише до мира. Очигледно је да је суштина кинеског предлога спашавање живота, као и ресурса и инфраструктуре, опет ради заштите већ поменутих живота. Рекао бих да су политичке амбиције у другом плану, што није неуобичајено за Кину и што одговара њеној величини и политичком утицају, оценио је аутор.

Мркић подсећа и да је бивши министар иностраних послова Кине и начелник одељења за међународне везе ЦК КП Кине, Ванг Ји, прошле недеље био у Москви и да је имао разговоре и са председником Русије, Владимиром Путином. Председник САД, Џо Бајден, посетио је изненада Кијев, а после тога је отишао у главни град Пољске, Варшаву, где је одржао говор, помно праћен широм планете. У међувремену Турска доживљава и даље ужасавајуће потресе тла и све мање се помиње као евентуални посредник сукоба у Украјини.

Говори се о посети Емануела Макрона Пекингу самим почетком априла, а знамо да је немачки канцелар Олаф Шолц већ био у главном граду Кине са великом привредном делегацијом. Ванг Ји је био и на Минхенској конференцији о безбедности, на коју, овог пута, представници Руске Федерације нису ни позвани итд. Дакле, роје се догађаји од изузетног значаја, сусрећу се највиши званичници разноразних држава, нарочито највећих. Рекло би се да се "свет устумарао". Знамо да то није без разлога и да је у основи ове динамике – страховање да не дође до најгорег. Остаје надање да ни овога пута неће надвладати оно што сви сматрамо негативним у људским бићима, пише аутор.   

Мркић оцењује да се у основи сукоба у Украјини налази спор на линији мултиполарни – униполарни свет. Извесно је да будућност света може бити далеко безбеднија и слободољубивија, уколико се нађе начин да се поштује сваки појединац, а тиме и свака држава, без мерења о коме се заправо ради. Уосталом, руска власт је у више наврата и на различите начине дала до знања да не би ни изводила специјалну војну операцију своје оружане силе, да су добили гаранције да њихова територија неће бити угрожавана из Украјине. Подсетимо се да је у децембру прошле године (дакле недавно) и руски главни представник при Уједињеним нацијама, амбасадор Небензија, у свом иступању на СБ УН то поновио.

Не може се борба за "слободни свет" изводити тако што би неки умишљени предводник себе сматрао изузетним и "богом даним". Сви ми знамо да нема праве слободе ако је присутно насилно наметање. Ова истина остаје и биће важећа заувек. У њеном корену је стварна демократија, закључује се.

(Бета, 01.03.2023)

Повезане вести »

Кључне речи

Вести дана »