Европа плац́а високу цену сукоба Русије и Украјине

Бета 02.03.2023

Годину дана од почетка сукоба између Русије и Украјине, Француска и остатак Европе налазе се у деликатној позицији, посрћући под утицајем инфлације, енергетске кризе и успоравања економског раста, пише кинеска агенција Синхуа.

Руско-украјински конфликт је подстакао инфлацију у Француској. Поскупљења су у тој земљи достигла рекордан ниво од фебруара прошле године.

Према подацима Националног института за статистику и економске студије (ИНСЕЕ) годишња стопа инфлације у Француској износила је 5,2 одсто за 2022. годину, након 1,6 одсто у 2021. и 0,5 одсто у 2020. години.

Само су цене енергије порасле за 23,1 одсто на годишњем нивоу, затим 6,8 одсто за храну и три одсто за индустријска добра и услуге.

Цене енергије у тој земљи достигле су рекордно висок ниво 2022. Године. Цена природног гаса достигла је 340 евра (364 америчка долара) по мегават-сату (МВх) 26. августа прошле године, у поређењу са мање од 30 евра (32 долара) по МВх у исто време време 2021.

Суочена са растуц́им ценама енергије, француска влада је продужила тарифни штит који је увела 2021, посебно за мала предузец́а. План енергетске умерености који је званично представљен 6. октобра 2022. године има за циљ смањење укупне потрошње енергије у земљи за 10 процената у наредне две године и за 40 процената до 2050. године.

Француски план енергетске штедње коштац́е ту земљу 800 милиона евра (785 милиона долара), изјавила је министарка за енергетску транзицију Агнес Панниер-Рунацхер.

Јавна расвета на улицама се пали крац́е и мање интензивно, предузец́а морају да се обавежу да ц́е гасити светла у зградама у којима нема никог, а у јавној управи се подстиче рад од куц́е.

План такође захтева да се смањи грејање у канцеларијама, базенима и теретанама, као и да се смањи употреба топле воде у канцеларијама.

Багет, неопходан производ за Французе, показатељ је трошкова живота у Француској. У 2022. његова цена је неколико пута порасла, прешавши праг од 1 евра (1,07 долара) по багету у многим пекарама.

Истовремено, цена пшенице се колебала од 180 евра (193 долара) до 460 евра (492 долара) по тони на почетку руско-украјинског сукоба, да би се стабилизовала на око 360 евра (385 долара) по тони. Овај скок цена директно је утицао на новчанике потрошача.

“Раније нисам обрац́ала много пажње на цене када сам куповала, али са инфлацијом пажљивије посматрам“, рекла је жена по имену Хелене за агенцију Синхуа.

Многи Французи су одлучили да смање температуру у својим куц́ама како би смањили трошкове. Дафни, која живи у старој куц́и површине 130 квадратних метара, драстично је снизила температуру у куц́и у страху од високог рачуна за струју.

“Хладно ми је, тако да је то била жртва, али сам на крају схватила да нам је добро код куц́е са 18 степени Целзијуса, све што вам треба је термофор за ноц́“, рекла је она.

Француске компаније су такође тешко погођене растуц́им ценама енергије.

Прошлог октобра, преко 300 компанија упозорило је француску владу на негативан ефекат пораста цена енергије.

Више од половине француских индустријских компанија рекло је да су претрпеле последице енергетске кризе и да су уска грла у њиховој производњи утицала на профитабилност пословања.

Истраживање спроведено у октобру прошле године показало је да 80 одсто малих и средњих предузец́а у тој земљи брине за свој опстанак.

Тај тренд се наставља. Према студији о неликвидности предузец́а, опоравак од банкрота који је почео 2022. није завршен и компаније се суочавају са троструком претњом слабијег раста, смањења маржи и погоршања услова финансирања у 2023. години.

Европска комисија је прогнозирала да ц́е француска привреда расти за 0,6 одсто и 1,4 одсто у 2023. и 2024, док ће немачка привреда бележити још нижи раст, за 0,2 одсто, односно 1,3 одсто.

У четвртом кварталу 2022. године, шест земаља еврозоне је показало негативан привредни раст, укључујуц́и Немачку и Италију, чији је раст опао за 0,2 одсто, односно 0,1 одсто.

Две земље су најтеже погођене украјинском кризом, јер обе имају извозно оријентисане економије и у великој мери зависе од природног гаса из Русије, чија је набавка поремец́ена након санкција Русији.

Како је приступ руском гасу постао све тежи као резултат кризе, европске земље су морале да пређу на скупљи амерички течни природни гас (ЛНГ).

Међутим, САД продају свој ЛНГ Европи по “четири пута“ вишој цени од оне за коју гас продају америчким добављачима, рекао је прошле године француски министар привреде и финансија Бруно Ле Мер, који се плашио да би САД могле имати користи од ситуације за на штету европских интереса.

Он је инсистирао на потреби изградње “економских односа који су уравнотеженији по питању енергетике између америчких савезника и европског континента“.

Ле Мерове изјаве уследиле су само неколико дана након што је француски председник Емануел Макрон изразио  незадовољство због течног природног хаса увезеног из САД и Норвешке.

“Ми ц́емо са великим пријатељством рец́и нашим америчким пријатељима, нашим норвешким пријатељима, ‘ви сте супер, дајте нам гас’. Али постоји једна ствар која не може дуго да ради, а то је да не можемо да плац́амо четири пута скупљи гас“, рекао је он.

Према подацима и анализама фирме Кплер, ЕУ је увезла укупно 94,73 милиона тона ЛНГ-а 2022. године, а око 41 одсто тог увоза иде на САД, чиме су постале највец́и снабдевач ЕУ течном природном гасом.

Осим тога, последице Закона о смањењу инфлације, огромног америчког плана од 369 милијарди долара индустријских субвенција, који је објављен у лето 2022, представљају нову трговинску претњу за Европу.

(Бета, 02.03.2023)

Прочитајте још

Кључне речи

Економија, најновије вести »